45. Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.
46. А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
47. Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.
48. Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.
49. Kада су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.
50. Јер, сви су га видели и препали се.Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
51. Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,
52. јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
53. Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.
54. Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,
55. па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.
56. И куд год је ишао — у села, градове или засеоке — стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.