20. јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
21. А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.
22. Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци
23. и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
24. Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
25. Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
26. Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,
27. него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници
28. и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
29. Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
30. Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
31. »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
32. Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.