1. Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај.
2. Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом.
3. Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати.
4. Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти.
5. Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.
6. Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се,
7. па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«
8. Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«
9. Затим га упита: »Како се зовеш?«А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«
10. И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тог краја.
11. А на падини брда пасло је велико крдо свиња,
12. па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«
13. И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо — око две хиљаде свиња — сјури низ стрмину и подави у мору.
14. А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило.
15. Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога — седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом — и уплашише се.
16. Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама,
17. па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.
18. Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим,
19. али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«
20. И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.
21. Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.И док је он још био поред мора,
22. дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге,
23. усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«
24. И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.
25. А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења.
26. Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе.
27. Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач,
28. јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.«
29. И извор њеног крварења одмах пресахну, a она осети у телу да је излечена од своје болести.
30. Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«
31. »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«
32. А он погледа унаоколо да види ко је то учинио.
33. Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.
34. »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«
35. Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«
36. Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«
37. И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.
38. Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу,
39. па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«
40. А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.
41. Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« — што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«
42. И девојчица одмах устаде и поче да хода — имала је дванаест година — а они се запрепастише од чуда.
43. Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.