29. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30. »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?
31. Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.
32. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33. И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,
34. и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
35. Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«
36. И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.
37. Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом.
38. А Исус је на крми спавао на узглављу.Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«
39. А oн устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«И ветар утихну и настаде велика тишина.
40. Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«
41. А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«