23. Ко има уши да чује, нека чује.«
24. И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.
25. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
26. Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,
27. па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.
28. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30. »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?