20. Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод — тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
21. Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак?
22. Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело.
23. Ко има уши да чује, нека чује.«
24. И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.
25. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
26. Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,
27. па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.
28. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30. »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?
31. Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.
32. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33. И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,
34. и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
35. Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«
36. И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.
37. Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом.