16. Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате,
17. али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне.
18. Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч,
19. али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна.
20. Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод — тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
21. Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак?
22. Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело.
23. Ко има уши да чује, нека чује.«
24. И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.
25. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
26. Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,
27. па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.
28. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30. »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?