18. затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја
19. и Јуду Искариотског, који га је издао.
20. Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу.
21. Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.
22. А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«
23. Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану?
24. Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане.
25. И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане.
26. Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.
27. »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.
28. »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали.
29. Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«
30. То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«
31. Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.
32. А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«