5. Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«
6. А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило:
7. »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
8. Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите?
9. Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘?
10. Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме:
11. »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«
12. И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«
13. Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио.
14. Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«И овај устаде и пође за њим.
15. Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.
16. Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«