34. па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«
35. Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.
36. »Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
37. Потом се врати и нађе их како спавају.»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?
38. Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
39. Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.
40. Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.
41. Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.
42. Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
43. И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине.
44. А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим — тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«
45. И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.
46. Тада људи пограбише Исуса и ухватише га.