2. »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«
3. А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.
4. А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти?
5. Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.«И строго је изгрдише.
6. »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.
7. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.
8. Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.
9. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
10. Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.
11. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
12. Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
13. Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,
14. па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘
15. И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«
16. И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.
17. Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.