17. Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.
18. »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«
19. Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«
20. »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу.
21. Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
22. Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите — ово је моје тело.«
23. Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.
24. »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе.
25. Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«
26. Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
27. »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:‚Ударићу пастира,и овце ће се раштркати.‘
28. Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
29. А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«
30. »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
31. Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«А тако рекоше и сви остали.
32. Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима,
33. па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.Обузеше га велик страх и тескоба,
34. па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«