28. Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«
29. »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један!
30. Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘
31. А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«
32. »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега.
33. Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«
34. Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«И нико се више није усудио да га нешто пита.
35. Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син?
36. Сам Давид рече у Светом Духу:‚Рече Господ моме Господу:седи ми здеснадок твоје непријатељене положим под твоје ноге.‘
37. Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?«А силан народ га је са уживањем слушао.
38. Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима,
39. прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама.