19. »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20. »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство.
21. Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим.
22. И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена.
23. О васкрсењу — када васкрсну — чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24. »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу.
25. Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.
26. А о мртвима, да васкрсавају — зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘
27. Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«
28. Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«
29. »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један!
30. Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘
31. А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«