12. А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.
13. Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.
14. »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«
15. Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«
16. Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«»Царев«, рекоше му они.
17. Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«А они му се задивише.
18. Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:
19. »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20. »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство.
21. Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим.
22. И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена.
23. О васкрсењу — када васкрсну — чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24. »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу.