29. »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,
30. а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве — уз прогоне — а у будућем свету, вечни живот.
31. Али, многи први, биће последњи, а последњи — први.«
32. Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх.Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити:
33. »Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати паганима
34. и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«
35. Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови.»Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«
36. А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«
37. »Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.
38. »Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«
39. А они рекоше: »Можемо.«Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам.
40. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«