31. који су се појавили у великом сјају. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди у Јерусалиму.
32. Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.
33. Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« — не знајући шта говори.
34. Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.
35. Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«
36. А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.
37. Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
38. Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац.
39. Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га.
40. Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
41. »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«
42. Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу.
43. И сви се задивише Божијој величини.Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима:
44. »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«
45. Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.
46. Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи.
47. А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе,