4. Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу:
5. »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше.
6. Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге.
7. Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га.
8. А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«
9. Ученици га тада упиташе шта значи та прича.
10. A oн им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да‚иако гледају, не виде,и иако слушају, не разумеју.‘«
11. »А ово је значење приче: семе је Божија реч.
12. Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се.
13. Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења.
14. Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод.
15. А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и стрпљивошћу доносе плод.«
16. »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост.
17. Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело.