12. Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се.
13. Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења.
14. Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод.
15. А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и стрпљивошћу доносе плод.«
16. »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост.
17. Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело.