39. А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?
40. Ниједан ученик није већи од свога учитеља — и потпуно научен, биће само као учитељ.
41. »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?
42. Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«
43. »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.
44. Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.
45. Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«
46. »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?
47. Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их:
48. сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.
49. »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«