11. И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
12. Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«
13. Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«И губа одмах нестаде с њега.
14. Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио — за сведочанство њима.«
15. Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести.
16. А он се често повлачио на усамљена места и молио се.
17. Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом.
18. Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса.
19. Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
20. Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
21. Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
22. Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите?
23. Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘?
24. Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
25. И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога.
26. Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
27. Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
28. И овај остави све, устаде и пође за њим.