15. Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.
16. Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита,
17. а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:
18. »На мени је Дух Господњи,jер ме је помазаода сиромасима објавим еванђеље.Послао ме да сужњима објавим ослобођење,слепима да ће прогледати,да на слободу пустим потлачене,
19. да објавим годину благонаклоности Господње.«
20. Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.
21. Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«
22. И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.»Зар ово није Јосифов син?« питали су.
23. А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«
24. И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају.
25. Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи.
26. Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској.