25. А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли.
26. Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«
27. И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.
28. Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут,
29. али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«И он уђе да остане с њима.
30. А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им.
31. Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.
32. А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«
33. И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима
34. како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«
35. Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.
36. Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«
37. А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.
38. Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу?
39. Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите — дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«
40. И када је то рекао, показа им руке и ноге.