36. А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће,
37. и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«
38. Изнад њега је био натпис:ово је цар јудеја.
39. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«
40. Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну,
41. али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«
42. Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«
43. А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају!«
44. Било је већ око поднева и тама настаде по целој земљи све до три сата,
45. јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.
46. Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!«И када је то рекао, издахну.
47. Када је капетан видео шта се дoгодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«
48. Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди.
49. А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.
50. Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа,
51. који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство.