14. »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘
15. И избацише га из винограда и убише.»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда?
16. Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«
17. А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:‚Камен који градитељи одбацишепостаде камен угаони?‘
18. И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«
19. А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.
20. Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.
21. Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином.
22. Да ли је право да цару дајемо порез или није?«
23. Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече:
24. »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«
25. »Царев«, рекоше они.А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«
26. И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.