36. Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара — по венчању је с мужем живела седам година,
37. а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању.
38. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима.
39. Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.
40. А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.
41. Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим.
42. Када му је било дванаест година, они, по обичају, одоше на празник.
43. По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали.
44. Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима,
45. па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже.
46. После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита.
47. А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.
48. Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«
49. А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«
50. Али они не разумеше шта им је рекао.
51. Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила.