16. Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.
17. Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
18. Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19. »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико, осим јединога Бога, није добар.
20. Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘«
21. А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22. Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23. Али, када је то чуо, поглавар се силно ражалости, јер је био веома богат.
24. Када је Исус видеo да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.
25. Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26. А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«