4. А они су ћутали.Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га,
5. па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«
6. А они нису знали шта да кажу на то.
7. Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу:
8. »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе,
9. па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место.
10. Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом.
11. Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«
12. Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити.
13. Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе
14. — и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«
15. Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«
16. А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи.
17. Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘
18. »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘