22. »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«
23. Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате.
24. Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«
25. Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«
26. »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«
27. Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘«
28. »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«
29. Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«
30. Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва.
31. А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао.
32. Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао.
33. Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се,
34. па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега.
35. Сутрадан извади два динара и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘
36. »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«
37. »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«
38. Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу.