18. А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња.
19. Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом — и ништа вам неће наудити.
20. Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«
21. Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.
22. »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«
23. Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате.
24. Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«
25. Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«
26. »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«
27. Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘«
28. »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«
29. Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«
30. Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва.
31. А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао.
32. Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао.
33. Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се,
34. па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега.