9. Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.
10. Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«
11. »Нико, господару«, одговори она.А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«
12. Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13. Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14. »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем.
15. Ви судите по људским мерилима, а ја не судим ником.
16. А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао.
17. Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито.
18. Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19. А они га упиташе: »Где је твој отац?«»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
20. Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.
21. Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«
22. Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«
23. А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света.