46. Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете?
47. Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
48. Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49. »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете.
50. Не тражим славу за себе — има ко је тражи и ко суди.
51. Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52. »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘
53. Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54. »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог.
55. Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи.
56. Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан — и видео га је и обрадовао се.«
57. »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58. »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59. Тада они пограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.