18. Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде.
19. Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто желите да ме убијете?«
20. »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко жели да те убије?«
21. »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви сe чудите.
22. Зато што вам је Мојсије дао обрезање — иако оно није од Мојсија, већ од праотаца — ви човека обрезујете чак и у суботу.
23. Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу?
24. Не судите по спољашњости, него судите праведно.«
25. Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију?
26. А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос?
27. Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«
28. Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете.
29. А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«
30. Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.
31. А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«
32. Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33. А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао.
34. Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«