14. Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.
15. Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«
16. »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус.
17. »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе.
18. Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде.
19. Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто желите да ме убијете?«
20. »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко жели да те убије?«
21. »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви сe чудите.
22. Зато што вам је Мојсије дао обрезање — иако оно није од Мојсија, већ од праотаца — ви човека обрезујете чак и у суботу.
23. Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу?
24. Не судите по спољашњости, него судите праведно.«
25. Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију?
26. А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос?
27. Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«
28. Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете.
29. А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«
30. Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.