54. Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана.
55. Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће.
56. Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.
57. Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене.
58. Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«
59. Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.
60. Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?«
61. Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава?
62. А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре?
63. Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су.
64. Али има међу вама оних који не верују« — јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65. Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66. Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67. Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68. »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота,
69. и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70. А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71. Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.