18. И море се узбуркало од силног ветра који је задувао.
19. Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20. А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21. Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
22. Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами.
23. А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу.
24. Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.
25. А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26. »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се.
27. Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио Бог Отац.«
28. Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«
29. А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«
30. Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело?
31. Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘«