2. А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на арамејском зове Витезда и има пет тремова.
3. У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих.
5. А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6. Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7. »Господару«, одговори му болесни, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8. »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9. И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.А тог дана је била субота,
10. па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11. »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12. А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13. Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14. После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15. Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
16. Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17. А Исус им одговори: »Мој Отац стално ради, па и ја радим.«
18. Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
19. »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син.
20. Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити.