17. А Исус им одговори: »Мој Отац стално ради, па и ја радим.«
18. Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
19. »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син.
20. Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити.
21. Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће.
22. И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину,
23. да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.
24. »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.
25. Истину вам кажем: долази час — и већ је ту — када ће мртви чути глас Сина Божијега и — који га чују — оживеће.
26. Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи
27. и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.
28. »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас
29. и изаћи — они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.
30. Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«