31. Пошто је био Дан припреме, Јудеји замолише Пилата — да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан — да им се поломе ноге, а тела скину.
32. И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом.
33. А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге,
34. него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.
35. За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете —
36. то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«
37. А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«
38. После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик — али тајни, због страха од Јудеја — замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело.
39. А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри мешавине смирне и алоје.
40. Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују.
41. А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен.
42. Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.