Нови Завет

Еванђеље По Јовану 12:27-38 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

27. »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа.

28. Оче, прослави своје име.«Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«

29. Народ, који је тамо стајао и слушао, рече да је загрмело.

30. Други рекоше: »Анђео му је говорио.«А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.

31. Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље.

32. А ја — кад будем подигнут са земље — све ћу људе привући к себи.«

33. То рече да означи каквом смрћу ће умрети.

34. Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«

35. »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде.

36. Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.

37. Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше,

38. да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:»Господе, ко је поверовао нашој поруции коме се открила рука Господња?«

Прочитајте комплетан поглавље Еванђеље По Јовану 12