20. Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка.
21. Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22. Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23. »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус.
24. »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род.
25. Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26. Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
27. »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа.
28. Оче, прослави своје име.«Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29. Народ, који је тамо стајао и слушао, рече да је загрмело.
30. Други рекоше: »Анђео му је говорио.«А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.
31. Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље.
32. А ја — кад будем подигнут са земље — све ћу људе привући к себи.«
33. То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34. Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35. »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде.