16. Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.
17. Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе.
18. Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.
19. А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено, цео свет оде за њим!«
20. Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка.
21. Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22. Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23. »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус.
24. »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род.
25. Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26. Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.