4. Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5. А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара.
6. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио,
7. па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8. »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9. »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10. Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11. То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12. »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«