29. А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему.
30. Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта.
31. Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
32. Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
33. Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја,
34. па упита: »Где сте га положили?«»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
35. A Исус заплака.
36. Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
37. Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«
38. Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
39. Исус рече: »Одмакните камен.«»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
40. »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
41. Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио.
42. Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
43. Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«