1. Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан.
2. (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
3. Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
4. Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5. А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара.
6. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио,
7. па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8. »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9. »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10. Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11. То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12. »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
13. Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
14. Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро,
15. и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«