22. У Јерусалиму се тада славио Празник посвећења. Била је зима.
23. Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему,
24. а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«
25. »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца — она за мене сведоче.
26. Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
27. Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном.
28. Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке.
29. Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке.
30. Ја и Отац једно смо.«
31. Тада Јудеји поново пограбише камење да га каменују,
32. а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«
33. »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«
34. А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘?
35. Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч — а Писмо се не може укинути —
36. како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији?