49. »‚Небо ми је престо,а земља подножје мојим.ногамаКакву ћете ми кућу саградити,говори Господ,или где је место мога починка?
50. Зар није моја рука све ово начинила?‘
51. »Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!
52. Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви,
53. који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«
54. Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.
55. А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна,
56. па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«
57. Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега.
58. Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.
59. Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«
60. Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«И када је то рекао, умре.