25. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26. »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27. »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?
28. Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘
29. Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
30. »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе.
31. Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господов глас:
32. ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33. »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.
34. Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘
35. »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ — баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ.
36. И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37. »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘
38. То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и са нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама.
39. Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту.