15. и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци,
16. па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
17. »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се
18. док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа.
19. Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20. »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући,
21. а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина.
22. Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23. »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце.
24. И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина.
25. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26. »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27. »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?
28. Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘
29. Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
30. »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе.