10. и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором.
11. Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране.
12. Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут.
13. А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло.
14. После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину — седамдесет пет душа —
15. и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци,
16. па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
17. »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се
18. док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа.
19. Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20. »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући,
21. а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина.
22. Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23. »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце.